На данашњи дан пре 24 године, 24. марта 1999. године у вечерњим сатима уместо успаванке деци Србије, стравични звук сирена за узбуну најавио је почетак најсвирепије војне агресије која се десила у историји човечанства. Те вечери су се огласиле сирене у свим градовима тадашње СРЈ, које нису утихнуле пуних 78 дана пакла и патње слободарског српског народа.

Током агресије деветнаест највећих војних сила НАТО алијенсе, са 22.000 тона разорних пројектила су убијана српска деца, нејач и војници, без икаквог правног основа и одобрења СБУН, који је по међународном праву и повељи УН једини надлежан да изда одобрење за војну интервенцију над сувереном земљом, чланицом и оснивачем УН. Поред невиних живота које грађани Србије никада не могу опростити, догодило се катастрофално уништење многих инфраструктурних и привредних објеката, школа, вртића, болница, стамбених, верских и културних објеката од непроцењиве вредности.

Наша обавеза је да чувамо сећање на невино настрадале и хероје који су животе дали бранећи отаџбину. Наша обавеза је и да не ћутимо пред истином и да убицама у лице кажемо да су убице и да им никада нећемо заборавити тај злочин без преседана у савременој историји света.

Живела Србија.