На жалост, стрепње које смо изнели у недавно објављеном саопштењу (а тичу се неспособности и немоћи новокомпоноване општинске власти, да на адекватан и одговоран начин решавају проблеме који су пред њима), потврђује и интервју заменице председника општине који смо имали прилике да видимо на нашој локалној телевизији. Лепо звучи њена жалопојка у ушима слушалаца, али њена „памет“ и политичка незрелост је у томе, што  не схвата да није за скупштинском говорницом, у својству одборника опозиције, већ на месту где треба да ради и двадесет пет сати дневно, како би решила проблеме свих 19 000 становника наше општине. Новац из општине, није однео Зоран Тодоровић у џеповима, већ је улаган тамо где је било потребно, да грађани и запослени не трпе због недовољно средстава у буџету. Она тражи алиби за унапред познату чињеницу како ни један пројекат не могу урадити, а сву кривицу ће пребацити на друге.

Досадашње руководство, а и оно пре њега, функционисало је и са већим дуговима, само из разлога да се не заустави напредак и побољшање услова живота људи на територији целе општине. Новцем пребаченим школама, располажу директори, за то и постоје, а зашто нису плаћали струју већ га трошили за друге потребе, њих питајте, и они сносе одговорност за то. Лако би било сачекати да се обезбеде средства и крене у посао, то би свако могао одрадити, али колико год то желели, немамо времена да чекамо. Срамно је помињање репрезентације и њено чуђење да је на терет скупштине а не председника, јер и врапци у Србији знају да дан општине и њену славу спроводи управо тај орган. Директор путева Србије, Дробњак, је новац обећао пред свим грађанима, јавно, па не тражите изговоре што не знате на која врата да закуцате и која ће вам се отворити. Зоран Тодоровић би сигурно до краја године обезбедио средства и завршио улице Вука Караџића, Небојше Јерковића и кружни ток, а ви видите како ћете објаснити грађанима зашто нисте могли.

Жалопојке и изговоре оваквог типа, грађани схватају само и искључиво као вашу слабост, у осталом, зашто би вам ми делили савете, сваким даном што смо ближи крају грађевинске сезоне, Ариље губи, не ми Напредњаци. Нама ваше незнање и немоћ (као опозицији), у сусрет изборима одговарају, али ни мало не ликујемо због те чињенице, јер знамо колико посла треба урадити и да је сваки тренутак у том погледу драгоцен. Чињеница је да нашим грађанима одузимате целу годину живота, због пропуштене шансе да се уради нешто корисно, свима који живимо и радимо на овим просторима.