-Колико сте ове године, као организатори задовољни „Данима малине“, шта су евентуални пропусти, шта би требало боље осмислити за следећу годину?

 Дани малине се по други пут одржавају у нашој општини. Прошле године је манифестација великим делом помогнута средствима из ЕУ, и била је успешна у складу са зацртаним пројектом. На моје инсистрисање и људи који су се бавили овом манифестацијом ове године смо изашли на главну улицу, што мислим да је био пун погодак. Задовољан сам, уз очекивања да из године у годину „Дани малине“ буду бољи. Таква манифестација изискује пуно труда и рада. Након завршетка манифестације на састанку смо сабирали утиске и разговарали шта мењати убудуће. Сам тајминг би требало променити, који би требао бити раније ујутру, убацити више забавног програма, казнити неодговорне излагаче који су осталим заинтересованим заузели штандове, а нису се ни појавили. У принципу јако сам задовољан, но, наравно, увек може боље. Посећеност је била добра, али ће бити већа уз привлачан забавни програм. Грађани су јако задовољни овогодишњим извођачем. Доделе награда би требало саопштити у делу пре концерата када је највише посетилаца манифестације, како би јавност чула за награђене. Што се тиче стручних предавања, убудуће ће се „Дани малине“ бавити занимљивим темама, новим сортама малине, доводиће се стручњаци из Холандије, који примењују други метод узгоја малине, како би наше пољопривредне произвођаче што боље едуковали и направили од њих добре извознике.Ставићемо акценат на свежу малину, којој је цена далеко већа у односу на ону коју сада производимо. У Ариљу се најмање 50 година производи малина, а ми још нисмо усвојили неки финални производ. Драго ми је да су се на штандовима виђали креативни пољопривредни произвођачи. Треба радити на томе да будемо познати по финалном производу, а не само по сировини која се производи код нас. Иначе смо у свету познати по јако доброј и квалитетној малини. Све већи значај се даје малини, јер се све више користи у фармацији и то за јако скупе лекове. Малина нам је свакако најјачи адут и најјача грана привреде, па се надамо да ће „Дани малине“ бити бољи и бољи из године у годину.

- У ком правцу иде малинарство у Ариљу ( односно како је Ариље престоница малине у Србији), у Србији уопште?

Педесет и више година Ариље узгаја малину. Најпознатија је сорта „Виламет“, стидљиво се појављују „Микер“ и „Тјуламин“. Преко Иновационог центра увезли смо нове сорте “Тјуламин Мagic” и “HimboTop”, о којима би требало едуковати људе кроз стручна предавања, не би ли имали што разноврснију производњу. Малина има доста антиканцерогених својстава, па је врло примењива у фармацији. За малинарство се не треба плашити, само треба проширити асортиман, и треба понудити тржишту оно што тражи-свежу малину, а притом не запоставити сорту коју смо до сада гајили. Нажалост, изгубили смо примат у свету као највећи произвођачи, то није кривица наших пољопривредних произвођача, него су и измењени временски услови, а суше драстично смањују производњу. Колико сам у контакту са произвођачима засади малина се шире, у овом моменту нећу лицитирати одраз на цену. Једноставно, малина је живот нашег краја и општине, треба је гајити и увек стављати акценат на њу, више модернизовати производњу, па ће се бољим узгојем временом постизати бољи приноси са што мање површине.

- Гост општине у прошлом месецу била је министарка енергетике и заштите животне средине Зорана Михајиловић, потписан је тројни меморандум о изградњи 14 мини-хидроелектрана на подручју Ариља. Свесни смо користи за нашу општину, али можете ли нам рећи који су се то инвеститори одлучили да уложе средства у овај пројекат?

 Министарка енергетике после више састанака у Влади Србије са локалном самоуправом, посетила је Ариље, које располаже са 14 локација. Познати су нам били инвеститори из разговора, а у Влади смо причали о самој стратегији. Претходна Влада је имала доста промашаја и није синхронизовала локалну самоуправу са министарством, а сада је та дисхармонија препозната, па се водило рачуна о сваком детаљу. Чисто да се не понови да Министарство изда две дозволе за једну локацију, па да се не зна који инвеститор је у предности. Сада смо дошли до доброг плана. Министарство је расписало Јавни конкурс, односно тендер, за све могуће локације, инвеститори су се јављали са својим референцама и плановима, па је Комисија у Министарству одредила најозбиљније инвеститоре. Ништа не значи да једна фирма, физичко лице заузме локацију, а не спроведе план у дело. Проблем је дубљи, јер сви подаци о мини-хидроелектранама и хидрологији нису довољно тачни. Зато смо тројним меморандумом, дали инвеститорима 6 месеци да још једном изађу на све локације, провере стање, утицај на животну средину...Инвеститори неће моћи да тргују и манипулишу дозволама, што је најбитније. Дозвола има рок трајања од три године, колико је предвиђено за изградњу мини-хидроелектрана. Непоштовањем рока, без оправданих разлога, шанса се даје другим инвеститорима. Детаљним урбанистичким планом установљено је 14 локација. За сада су међу заинтересованим инвеститорима Словаци, Италијани, Канађани, али после 6 месеци остаће најозбиљнији. Инвеститори ће морати решавати имовинско-правне односеса грђанима и локалном самоуправом, што је корист за општину и то значи и отварање нових радних места.

- Оно што је за грађане битно је да је Министарство енергетике реализацијом овог пројекта планирало 25 нових радних места. Ко би се могао обрадовати овом чињеницом?

Бавимо се истином и не желимо да доведемо у заблуду никог, па ни потенцијалне запослене у тим мини-хидроелектранама. Видећемо после 6 месеци колико имамо реалних мини хидроелектрана и то ће одредити број радних места. Требаће нам стручни људи из електро струке. Између осталих и ЕПС је заинтересован за поједине локације, као и фирме из Краљева и Италије, а иначе мини хидроелектране су озбиљна ставка у прикључивању ЕУ. Одређени проблем је што су неке локације на неприступачним местима, у удаљеним селима, па ће грађани добити инфраструктуру, појачану електричну енергију, правиће се далеководи, а све ће то бити корист за грађане из тих месних заједница. 

- Зашто се општинска власт одлучила да поред бројних проблема у привреди, здравству, образовању...финансијски подржи манифестацију АРЛЕММ? Да ли је у питању 

наставак традиције или је АРЛЕММ потребан нашој деци у културном смислу?

АРЛЕММ је манифестација која је у почетку скептично прихваћена од стране локалне самоуправе. После 4 године породица Младеновић се показала као јако вредна и на најбољи могући начин се одужују локалној самоуправи. Драго ми је да су се одлучили на тај потез, они су прави пример патриота који воле своје место, иако не живе овде. То је дивна манифестација, а није ми познато да у Србији има више таквих, што значи да је јединствена. То сам лично препознао, и док будем уживао поверење грађана подржаваћу ту манифестацију. Она малим, али сигурним корацима иде узлазном путањом. Не кажем да други правци музике не треба да буду заступљени, али Ариље ће се познавати по АРЛЕММу. Драго ми је што манифестација има карактер откривања младих талената, вероватно та деца не би имала шансу да није АРЛЕММа. И ко зна која ће се све имена баш из Ариља појавити на светској музичкој сцени? Мислим да је то манифестација на дуге стазе, коју треба неговати, а која даје добар маркетинг Ариљу. Захвалио би се Весни Грбовић из Америке, која је подржала манифестацију, а породица Младеновић истиче да ће се отворити Фондација у Америци која ће прикупљати средства за АРЛЕММ. Нисмо направили експанзију музичара, хиљаде инструмената, па одједном прекинули све, као што је некада био случај са Филмским фестивалом у Ариљу, већ идемо полако, али сигурно напред. Догодине је и мини јубилеј, 5 година АРЛЕММа. Захвалићу и ЈКП „Зелен“, свим привредницима и добрим људима који су препознали значај АРЛЕММа и подржали га. 

- Сведоци смо поразне статистике незапослености младих генерално, па и у нашој општини. Општина је издвојила 1 800 000 динара за омладинско предузетништво, што је знатно већа цифра у поређењу са суседним општинама. То указује да Вам је овај проблем битан. Да ли је овакав начин ефикасан у решавању ове проблематике?

Омладинско предузетништво је јако битно и ако у привреди не ставимо акценат на омладину, нећемо имати ни добру привреду. Жао ми је што је то цифра од 1 800 000 динара, али наш скроман буџет то дозвољава. Издвојити би требало и више, али нисмо у могућности. Мој помоћник Милан Стевановић, менаџер пројекта, и сам је успешан привредник. Проблем је што смо наследили 75 милиона динара дуга наших претходника. Замислите да није тога. Ми имамо креативне људе са добрим идејама, који се не могу остварити без почетних финансијских средстава. До сада се није радило на омладинском предузетништву, а јако је битно да млади људи без политичких обојености имају шансу. Позив је био јаван, људи који раде на пројекту ће оценити 6 најбољих који ће користити бесповратна средства за своје иновативне идеје. Желим да идуће године повећамо ту ставку у буџету, а постаће нам и традиција како би све младе генерације биле равноправних шанси.

- Како бисте као први међу једнакима саветовали младог човека који има или нема факултетску диплому, а безуспешно тражи посао. Како задржати младе и спречити њихов одлазак како из Ариља, тако из Србије?

Ово је проблем наше државе, малих средина, па и наше. Емигрирамо из села ка варошици, варошице ка граду, већем граду, главном граду, па иностранству. Истини морамо погледати у очи. Сматрам да се ова Влада озбиљно хвата у коштац са тим проблемом, што показују и конкретни примери. Само новим инвестицијама и отварањем нових радних места можемо задржати младе у малим срединама, тј. ако им обезбедимо услове за живот и рад. По мом мишљењу то је једини излаз. Нпр. остваримо у малини финални производ и направимо још 100-200 нових радних места, обезбедимо егзистенцију породицама. Човек хоће да ради и да буде адекватно плаћен за свој рад, са дипломом или без ње. У многоме је то и наслеђен проблем..Деце је мање, не раде више исте фабрике, а стамбеног простора има довољно у нашој општини. Једино инвестицијама можемо обезбедити квалитетан живот младом човеку, јер ће тако бити запослен. Познат је и проблем ниских зарада, и то је велики државни проблем. Влада ипак препознаје овај проблем, а сви морамо све време бити свесни њега. 

-Успешан период летњих манифестација је за нама. Али, на шта сте посебно поносни у периоду од када се налазите на позицији председника општине?

 Буџет није дозволио да остваримо све што желимо. Иако смо имали проблема са реконструкцијом улице Милоша Глишића, на њу ћемо на крају бити поносни, јер ће изгледати прелепо. Поносан сам јер са малим буџетом сервисирамо све наслеђене обавезе. Не можемо рећи грађанима да је све бајно и сјајно, али на неке појединачне успехе сам поносан, као рецимо на изглед улице Бошка Бухе у Погледи, и на Косовску улицу која се наставља на поменуту и даје комплетну слику. Поносан сам на пут у Латвици који је проширен и биће ускоро асфалтиран. То значи грађанима. У сарадњи са Дирекцијом за изградњу пројектујемо главну улицу која није мењана од 1974. године. Ариље заслужује и уређен трг, јер смо ретка општина која негује корзо. Висећи мост је био небезбедан, сада је све санирано. Започели смо и пројекат моста за Вране од аутобуске станице, који ће бити функционалан и леп. Некад је више ствар у ентузијазму, него у новцу. 

- Како видите Ариље у наредних 5 година? Да ли је проблем што људе генерално држи апатија?

 Тачно је да смо запали у апатију. Ипак сматрам да ће Ариље у наредних 5 година кренути развојним путем. Морамо сарађивати и тражити инввеститоре који желе да улажу у нашу општину. На позив жупана Бохињске регије, недавно сам био у Словенији. Имамо одличну комуникацију, а као чланица ЕУ, има законску обавезу да помаже државама које треба да се прикључе ЕУ. Одатле можемо црпети донаторска средства. Они су туристичко место и могу да помогну Ариљу у изградњи смештајних капацитета. Причали смо и о енергетској ефикасности, уштеди на уличној расвети... Радимо на мини топлани која ће смањити 40-50 % новчаних средстава установама на буџету локалне самоуправе. То је иначе топлана на биомасу, императив је не користити јако скупе енергенте. Очекујемо узвратну посету из Словеније где ћемо потписати меморандум о сарадњи. Дајемо максимум, мада ствари нису сјајне. Усрећи нас рад месних заједница, нпр. МЗ Вигоште која је увела расвету ради безбедности деце, или МЗ Груда која је направила спортско игралиште. Бетонираћемо Градску плажу, да то не буде легло змија, када деца воле ту плажу. Такође, радимо на пројекту отпадних вода, колектором којим фекална канализација неће доспети у реку и загађивати је. Све су то ситни примери напретка. Некад се пролонгира све због извођача радова, али све је то нормално у људским интеракцијама.

- Шта је идеја водиља садашње политичке власти у Ариљу, односно којим општим добром ћете се бавити убудуће?

 Строго водимо рачуна да нема злоупотребе службеног положаја у нашој општини. Идеја водиља свакако је једнак однос према свима, без селективног приступа грађанима, размишљања о политичким обојеностима грађана. За све грађане моја врата су отворена петком, ту сам да сваког саслушам, изађем у сусрет, помогнем у граници своје моћи, зависно од проблематичне ситуације. Апел који посебно желим да упутим младим људима је да се што више укључе у привредни и друштвено-политички живот наше локалне заједнице. На крају, на младима све остаје, једнога дана неки нови млади ће водити општину и што више сада буду били ангажованији, сутра ће им бити лакше да обављају своје функције.

Аутор интервјуа: Снежана Гавриловић